Brak je zakonom uređena zajednica života muškarca i žene koji se sklapa na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Porodičnim zakonom RS regulisani su uslovi i postupak za sklapanje braka, dejstva braka, ali i razlozi za njegov prestanak. Brak može prestati na jedan od tri načina:
- smrću supružnika
- poništenjem
- razvodom
U skladu sa članom 62. Ustava Republike Srbije kojim se garantuje pravo svakog da slobodno odluči kako o zaključenju tako i o raskidanju braka, zakonom je predviđen postupak raskida punovažnog braka za vreme života supružnika – razvod. S obzirom da je institucija braka od vitalnog značaja za društvo, jednom punovažno zaključen brak može se raskinuti samo od strane nadležnog suda i to ukoliko su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi.
Prema Zakonu o parničnom postupku mesno nadležan sud, pored suda opšte mesne nadležnosti (sud na čijem području tuženi ima prebivalište), je i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.
Sadržaj:
- Sporazumni razvod braka
- Razvod braka po tužbi
- Sporazumni razvod braka
Kako su supružnici dobrovoljno stupili u brak isto tako se mogu dogovoriti, sporazumeti da taj brak prestane. Sporazumni razvod je način prestanka braka u situaciji kada su supružnici saglasni da brak prestane te mogu i žele da postignu sporazum o određenim pitanjima koja se tiču zajedničke imovine i staranja o detetu. Uloga suda u ovom slučaju je najviše kontrolnog karaktera u pogledu zaštite prava i interesa deteta, ali se on neće mešati u odluke supružnika koje se odnose na sam razvod braka i deobu zajedničke imovine. Ako supružnici definitivno dođu do zaključka da brak treba razvesti preporučljivo je da ulože vreme i napor da postignu međusobni dogovor i da brak razvedu u ovoj formi jer je ona sa emocionalne ali i materijalne strane mnogo bezbolnija za same supružnike, a pogotovo za decu.
Postupak se pred nadležnim sudom pokreće predlogom za sporazumni razvod braka. Sporazum o razvodu braka mora biti sastavljen u pisanom obliku u kom je jasno izražena volja supružnika da brak razvedu. Uz predlog mora obavezno da se podnese i sporazum o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine. Ukoliko jedan od ova dva sporazuma nedostaje sud će supružnicima koji nemaju punomoćnika advokata vratiti predlog na dopunu. Ukoliko u određenom roku predlog ne bude dopunjen i vraćen sudu smatraće se da je predlog povučen, a ako bude vraćen bez ispravke sud će ga rešenjem odbaciti. Supružnike ne može zastupati isti punomoćnik.
Sporazum o vršenju roditeljskog prava može biti u obliku zajedničkog ili samostalnog vršenja roditeljskog prava. Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji se pismeno saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem u najboljem interesu deteta. Istim sporazumom će odrediti šta će se smatrati prebivalištem deteta. Ukoliko se supružnici dogovore da će jedan od njih samostalno vršiti roditeljsko pravo sporazum mora da sadrži kom roditelju se poverava dete, visinu izdržavanja koje će plaćati drugi roditelj i način održavanja ličnih odnosa deteta i drugog roditelja. U svakom slučaju, sud će uvek proveravati da li je sporazum roditelja u najboljem interesu deteta, pa ako zaključi da nije, buduće odnose između roditelja i deteta može drugačije urediti.
Tokom trajanja postupka svaki supružnik može odustati od predloga za sporazumni razvod braka.
Sud o sporazumnom razvodu braka odlučuje u obliku presude kojom pored pitanja vršenja roditeljskog prava i deobe zajedničke imovine može odlučiti i o lišenju roditeljskog prava i merama zaštite od nasilja u porodici. Ova presuda može se pobijati žalbom samo zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je sporazum o razvodu zaključen pod prinudom ili u zabludi. Pravosnažna presuda se u pogledu dela kojim se brak razvodi ne može pobijati vanrednim pravnim lekovima.
- Razvod braka po tužbi
Ukoliko supružnici nisu u mogućnosti da brak sporazumno razvedu, prestanak bračne zajednice može se zahtevati tužbom za razvod braka.
Ovu tužbu može podneti bilo koji od supružnika, lično ili putem punomoćnika po specijalnom punomoćju. Punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu i mora sadržati navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe. Ukoliko u toku trajanja brakorazvodne parnice brak prestane zbog smrti jednog od supružnika, naslednici umrlog supružnika imaju pravo da nastave postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.
Sud će brak razvesti ukoliko postoji jedan od dva zakonom propisana uslova:
1.Ozbiljna i trajna poremećenost bračnih odnosa. Ovaj uslov je posledica različitih okolnosti koje su uzrokovale da bračni partneri duže vreme ne mogu ostvariti normalan i skladan bračni život, a ukazuju i na to da poboljšanje bračnih odnosa nije moguće.
2.Objektivna nemogućnost ostvarenja zajdnice života supružnika. Ovaj uslov je ispunjen ako usled objektivnih, neskrivljenih činjenica supružnici nisu u mogućnosti da ostvare zajednicu života pa time i svrhu braka. Ovakva situacija može nastupiti u slučaju nestanka lica, duševne bolesti i slično.
O razvodu braka sud odlučuje u obliku presude kojom pored pitanja vršenja roditeljskog prava i deobe zajedničke imovine može odlučiti i o lišenju roditeljskog prava i merama zaštite od nasilja u porodici. Pravosnažna presuda se u pogledu dela kojim se brak razvodi ne može pobijati vanrednim pravnim lekovima.
Sastavni deo postupka po tužbi za razvod braka jeste medijacija. Medijacija (posredovanje) je postupak rešavanja spora mirnim putem tako što supružnici i jedno neutralno lice neformalnim razgovorom pokušavaju da razreše postojeće probleme i mirno dođu do rešenja. Cilj medijacije je da supružnici pokušaju da dođu do sporazuma u pogledu određenih pitanja i tako sebi i svojoj deci olakšaju prolazak kroz taj težak životni period.
Postupak posredovanja se ne sprovodi ukoliko:
- jedan od supružnika ne pristane na posredovanje
- je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje
- je boravište jednog od supružnika nepoznato
- jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu
Medijacija ima dve faze: mirenje i nagodba.
Mirenje se sprovodi ukoliko postoji mogućnost da se supružnici pomire, reše međusobne probleme i ostanu u braku. Postupak mirenja ne može trajati duže od 2 meseca. Ukoliko se supružnici pomire smatraće se da je tužba povučena, a ukoliko ne uspeju da reše međusobne konflikte sud će preći na sledeću fazu posredovanja.
Nagodba je deo postupka koji za cilj ima razrešavanje spornih pitanja između supružnika a koja se tiču vršenja roditeljskog prava i deobe zajedničke imovine. Kao rezultat nagodbe poželjno je da se supružnici sporazumeju o obe navedene stavke. Nagodba može trajati najviše 2 meseca.
